О књизи: година / Човек. Сурово изван психопатије. Равнодушни према животима, смртима и патњама. Некада лишени готово свих емоција Светови (и овај људски и овај, нови и тако митски) нису ништа друго до структура испуњена хладноћом равнодушности, једва разводњена бљескама изгубљеног. Човечанство уопште није ствар за враћање или рекреацију, али он сам не зна да ли је човечанство вредно тога. Дакле, сан од пре четрнаест година, више се не зове „Вае Соли“, „јао усамљенима“, а јадни остаци вере у то су једини разлог зашто свет неће пропасти, имајући таквог непријатеља. Или пријатеља. Иако за њега постоји знак једнакости између појмова пријатељства и имовине Нема хармоније, нема равнотеже, нема равнотеже - то је оно што је потребно особи и његовом личном сукубу. Свет није ништа више од игре, а његови фрагменти су само игралиште за оне за које су животи и смрти многих одличан начин да се забаве. Забавно је покушати постати оличење зла за цео свет!